Пут поетског сазнања Марије Самбрано (The Path of Poetic Knowledge of Maria Zambrano)
Овај чланак има за циљ да представи дело и лик шпанске филозофкиње Марије Самбрано (1904–1991) у Србији и на српском језику. Њено име и делo били су окружени тишином и у самој Шпанији све до последњих деценија двадесетог века. Велики део своје интелектуалне делатности развила је у егзилу, у који је кренула за време Шпанског грађанског рата. Након што се након готово пола века вратила у Шпанију, 1988. године, дочекало ју је највеће национално признање за књижевност, награда „Сервантес“. Антрополошки егзистенцијализам, политичко друштвена ангажованост, тема времена, фатум Шпаније, неке су од главних тема којима се на различите начине враћа у својим размишљањима, забележеним у готово тридесет објављених књига. Домет њене мисли, која следи многе постулате Спинозине етике, сада је коначно доступан у првом комплетном издању сабраних дела Марије Самбрано на шпанском језику, чиме се и истраживачима отвара могућност систематског приступа једнoj од свакако највећих фигура шпанске филозофије.
This article aims to present the work of the Spanish philosopher Maria Zambrano (1904-1991) to Serbian audience. Her name and work were enshrouded in silence in Spain itself until the last decades of the 20th century. Zambrano cultivated a large part of her intellectual activities in exile during the Spanish Civil War. After returning to Spain almost half a century later, in 1988, she received the highest national recognition for literature, the Cervantes Prize. Anthropological existentialism, political and social engagement and Spain’s fate are some of the main topics on which Zambrano reflects in different ways in her numerous published books. The scope of her thought, which follows many postulates of Spinoza’s ethics, is now finally available in the first complete edition of Maria Zambrano’s collected works in Spanish, which opens the possibility of a systematic approach to certainly one of the greatest figures of Spanish philosophy.