Dostojevski između Istoka i Zapada
Izdavač: LOM
Autora: Tamara Đermanović
Jedan od najvećih ruskih pisaca i vizionara, neizmerno je uticao na razvoj moderne svetske književnosi. Hamsun, Kada, Selin, Fante, Bora Stanković, Bukovski, Tomas Bernhard, samo su neki od pisaca kojima je Dostojevski bio uzor.
Nerazumevanje i međusobna fascinacija prate odnos Rusije i Zapada kroz čitavu rusku istoriju. Tako je i u argumentima romana F. M. Dostojevskog. Zapisi iz podzemlja (1864), Zli dusi (1872) i Braća Karamazovi (1879) pokazuju šta je po tom pitanju pisca inspirisalo a šta brinulo u različitim egzistencijalnim i stvaralačkim trenucima. Stavovi koje likovi Dostojevskog imaju prema Rusiji ili Zapadu, a koji kao refleksija samog pisca neretko imaju snagu proročkih vizija, umnogome nam mogu pomoći da iz sadašnje perspektive sagledamo i razumemo uzroke i posledice tog složenog odnosa.
» Delo Dostojevskog ipak ne daje sliku jedne idealizovane Rusije, pred dekadentnom Evropom. Uvek sklon preterivanjima, pisac je znao da se obruši na Zapad i tamošnji život. . . Ipak, kad je bio spreman da stavi prst na èelo i bude objektivniji, i u pogledu Rusije i u pogledu Evrope iskazivao je dijalektièki obojene misli, poput ovih, iz Dnevnika pisca:
„Samoubica Verter se, u svojim poslednjim stihovima, obraća ‘prekrasnom sazvežđu Velikog medveda’, opraštajući se sa njim [. . .] Kod nas se sa medvedima, ne samo Velikog sazvežđa nego ni malog, niko ne oprašta, niti bi to ikome palo na pamet.“«
